Ова забавна логичка игра једноставних правила фасцинира људе већ око 3.000 година.

Циљ игре је да се судоку мрежа попуни једноцифреним бројевима, при чему се сваки број јавља само једанпут у сваком реду, колони и 3x3 блоку. На почетку су у судоку мрежи дати поједини бројеви и они служе играчима као показатељи на основу којих решавају мозгалицу.

Свако може да игра судоку. Рачунање није потребно; то је потпуно логичка игра и не морате да будете добар математичар да бисте решавали судоку мрежу. То објашњава зашто је судоку постао прави глобални феномен. Милиони људи играју судоку сваког дана!

По дефиницији, правилна судоку мрежа мора да има једно (и само једно) решење. Гарантујемо да све наше судоку мреже имају јединствено решење. Иако је лакше направити мреже са више решења (или без иједног решења), оне се не могу сматрати правим судоку мозгалицама. Као што је то случај са многим логичким играма, постоји само један одговор. Зато креирање мреже захтева посебну пажњу, јер чак и због само једног погрешно постављеног броја, решавање мозгалице може бити немогуће.

Постоји такође и неписано правило да лепота судоку мреже лежи у симетричној расподели унетих бројева на почетку игре са обе стране обе дијагонале мреже. Ову визуелну хармонију прижељкује већина најстраственијих судоку играча. Иако је бескрајно компликованије направити симетричну мрежу, посебно оне које имају јединствено решење, ми дизајнирамо само судоку мреже које имају ту врсту симетрије. За неке од наших мрежа потребно је неколико недеља да буду испрограмиране и зато смо поносни што можемо да вам понудимо ове симетричне мозгалице са јединственим решењем. Уосталом, судоку није само игра; то је филозофски и животни принцип у којем су лепота и хармонија највиши приоритети!

Бројеви се у игри судоку користе само зато што је то згодно; аритметички однос између њих је неважан. Било који скуп одређених симбола послужио би нам овде; слова, облици или боје могу се користити а да не поремете правила игре.

Ова игра је привлачна зато што су правила једноставна, али, ипак, за решавање је потребно комплексно размишљање. Мреже које објављујемо рангиране су према тежини од 1 (најлакше) до 5 (најтеже). По правилу, што је више бројева дато на почетку, то ће бити лакше решити мозгалицу и обрнуто, мада могу постојати и изузеци.

Због великог раста популарности и објављивања у водећим међународним часописима последњих година, судоку је постао омиљена логичка игра у 21. веку. Уз то, многе државе подстичу људе да играју судоку јер се сматра да та мозгалица има значајну улогу у превенцији болести карактеристичних за старију популацију (посебно Алцхајмерове болести).

Почните да тражите у судоку мрежи сваки број од 1 до 9. У сваком блоку:

• Проверите да ли се број појављује;
• Ако се број појављује, одредите који други квадратићи у истом реду или колони не могу да садрже тај број;
• Ако се број не појављује, одредите који други квадратићи не могу да садрже тај број, с обзиром на позицију других појављивања тог истог броја у другим блоковима у истом реду или колони.

Kада постоји само једна могућна вредност за ред, колону или блок, број се ту мора појавити. С мало искуства, моћи ћете да визуализујете квадратиће у којима број може да се појави, као да су „осветљени“ у судоку мрежи. То ће вам помоћи да откријете напредније конфигурације.

Ако се судоку може решити само помоћу основних стратегија, искусни играчи неће сматрати да је потребно да у квадратиће уписују могуће бројеве, тј. бројеве кандидате.

„Синглтон “ је тривијалан случај када постоји само једна празна ћелија у „региону“ (ред, колона ili блок). У овом случају, бројна вредност те ћелије мора бити број који недостаје у региону: то је истовремено и једино место где број који недостаје може да дође (скривени синглтон) и једина вредност коју празна ћелија може да добије (откривени синглтон).

Овај случај се дешава најчешће када је мозгалица надомак решења и када су готово сви судоку квадратићи попуњени.

Генерално, термин „синглтон“ се односи на ситуацију у којој постоји само једно решење за одређени квадратић, било да је то зато што може да прихвати само једну вредност (откривени синглтон) или зато што вредност може бити само у једном квадратићу (скривени синглтон), а сваки други избор одмах би довео грешке. Синглтони се разликују од „парова“,„тројки“, и „четворки“, када се у квадратић истовремено могу уписати неколико потенцијалних вредности.

Kада тражите „скривени синглтон“, питање које треба да постављате је: „У овом региону (ред, колона или блок), у који квадратић би могао потенцијално да дође број 1 (2, 3... 9)?“ Ако се број кандидат појављује само једанпут у региону који се разматра, онда то мора бити вредност за ћелију.

Што се више вредност појављује у судоку мрежи, то је лакше пронаћи скривени синглтон; како расте ограничење позиције, тако опада број могућих позиција.

Kада тражите скривене синглтоне, означавање могућих вредности није од велике помоћи; свакако ћете морати да пажљиво прегледате цео „регион“ и проверите да ли се вредност коју тражите појављује као могућа вредност само једанпут. Зато се ови синглтони зову „скривени“.

Супротно томе, „скривени синглетон“ је често лако нац́и систематским скенирањем бројева и блокова, јер положај зависи искључиво од положаја дотичног броја у суседним блоковима и од тога да ли су квадратићи у дотичним блоковима празни или попуњени.

Индиректна елиминација је продужетак директне елиминације.

Док пажљиво прегледате судоку мрежу како бисте уочили потенцијалне квадратиће за одређени могући број, можете схватити да се сви доступни квадратићи једног блока налазе у истом реду (или колони). У том случају, без обзира на коначну позицију могуће вредности кандидата у блоку, та вредност се не може појавити ни у једном другом празном квадратићу истог реда (или колоне) у другим блоковима. Другим речима, ако су кандидати унутар блока сви у истом реду, та вредност може се искључити из других празних квадратића у реду.

Слично томе, када су могући бројеви ограничени на два реда (или колоне) у два суседна блока, могуће вредности трећег блока могу се појавити само у трећем реду (или колони).

Ово ограничење може да води идентификацији скривеног синглтона. И још суптилније, то такође може довести до закључка да се у другом блоку дуж истог реда (или колоне) кандидатске вредности могу налазити само унутар једног реда или колоне. То ће произвести ланац индиректних елиминација. Зато овај почетни процес индиректне елиминације може бити обављен без обележавања квадратића; с друге стране, за тај начин потребно је више логичког размишљања.